Pre jednog veka rođena je čuvena Bili Holidej, čiji je život bio ispunjen konstantnim patnjama. Kao mala bila je odbačena od strane porodice, u 11. godini silovana, pušila je marihuanu, alkohol i heroin potpuno su joj uništili život, a traumatično detinjstva
Kraljica bluza, kako mnogi zovu Bili Holidej, rođena je u Filadelfiji 7. aprila 1915. godine kao Eleonora Holidej. Njena majka Sejdi Fegan imala je samo 13 godina kada ju je donela na svet, a otac Klarens 15. Budući da nikada nije bio u braku ili vezi s njenom majkom, ubrzo po Eleonorinom rođenju Klarens odlučuje da ih obe ostavi i posveti se karijeri džez muzičara. S obzirom na to da svoju ćerku nije želela da ostavi u prihvatilištu, roditelji su maloletnu Sejdi izbacili iz kuće i ona je bila prinuđena da sama izdržava sebe i malu Eleonoru. Zbog mukotrpnog rada, često je ćerkicu ostavljala rođacima, koji se nisu pokazali kao preterano sposobni i voljni da o njoj brinu. Zanemarivali su je i satima ostavljali uplakanu bez hrane ili vode, a ni kasnije u školi nije bilo ništa bolje. Pošto se nije slagala s ostalom decom, često je izostajala sa nastave pa je sud doneo odluku da je pošalje u ustanovu koja je bila namenjena problematičnim crnim devojčicama, u kojoj je provela nekoliko meseci.
Kraljica bluza, kako mnogi zovu Bili Holidej, rođena je u Filadelfiji 7. aprila 1915. godine kao Eleonora Holidej. Njena majka Sejdi Fegan imala je samo 13 godina kada ju je donela na svet, a otac Klarens 15. Budući da nikada nije bio u braku ili vezi s njenom majkom, ubrzo po Eleonorinom rođenju Klarens odlučuje da ih obe ostavi i posveti se karijeri džez muzičara. S obzirom na to da svoju ćerku nije želela da ostavi u prihvatilištu, roditelji su maloletnu Sejdi izbacili iz kuće i ona je bila prinuđena da sama izdržava sebe i malu Eleonoru. Zbog mukotrpnog rada, često je ćerkicu ostavljala rođacima, koji se nisu pokazali kao preterano sposobni i voljni da o njoj brinu. Zanemarivali su je i satima ostavljali uplakanu bez hrane ili vode, a ni kasnije u školi nije bilo ništa bolje. Pošto se nije slagala s ostalom decom, često je izostajala sa nastave pa je sud doneo odluku da je pošalje u ustanovu koja je bila namenjena problematičnim crnim devojčicama, u kojoj je provela nekoliko meseci.
SAMA I SILOVANA
Kad joj je bilo 11 godina, silovao ju je jedan komšija. Sećanje na taj užasan trenutak i stalna besparica progonili su je ceo život. S gorčinom se sećala tih momenata i govorila: Ja sam crna, silovana i švorc. Na dan kada sam se rodila, Bog nije davao popust. Nisam imala priliku da se igram sa lutkama kao ostale devojčice, već sam sa šest godina počela da radim. Posle ovog nemilog događaja poslali su je u jednu katoličku školu. Tamo joj se nimalo nije dopalo i 1928, posle dve godine, otišla je kod majke u Njujork, ali ona nije mogla da joj obezbedi normalan život. Pored toga, doživela je nervni slom kada se probudila u zagrljaju svoje prabake koja je umrla u snu.
Kad joj je bilo 11 godina, silovao ju je jedan komšija. Sećanje na taj užasan trenutak i stalna besparica progonili su je ceo život. S gorčinom se sećala tih momenata i govorila: Ja sam crna, silovana i švorc. Na dan kada sam se rodila, Bog nije davao popust. Nisam imala priliku da se igram sa lutkama kao ostale devojčice, već sam sa šest godina počela da radim. Posle ovog nemilog događaja poslali su je u jednu katoličku školu. Tamo joj se nimalo nije dopalo i 1928, posle dve godine, otišla je kod majke u Njujork, ali ona nije mogla da joj obezbedi normalan život. Pored toga, doživela je nervni slom kada se probudila u zagrljaju svoje prabake koja je umrla u snu.
- Morali su da joj polome ruku kako bi me iščupali iz njenog zagrljaja. Vrištala sam satima – otkrila je svojevremeno. Njena majka sve je teže sastavljala kraj s krajem, pa je devojčica morala i sama da počne da zarađuje. U početku je obavljala manje poslove za vlasnicu jednog bordela, prvo je radila kao čistačica, a zatim i kao prostitutka. U tom periodu počela je da puši marihuanu i da se opija. S obzirom na to da je i njena majka Sejdi radila kao prostitutka, obe su u jednom momentu završile u zatvoru.
OPIJATI KAO LEK ZA PROSTITUISANJE
U jednoj javnoj kući u kojoj je radila nalazio se gramofon, što je u to vreme bila prava retkost. Tu je prvi put čula Besi Smit i Popsija. Njegov Bluz sa zapadne strane naprosto ju je ostavio bez daha i tada se zaljubila u džez muziku. Ubrzo sa majkom iznajmljuje stan u Harlemu, ali novca ima sve manje, pa njih dve rade po ceo dan naporne fizičke poslove. Bili tada nalazi svog oca Klarensa koji u to vreme svira po džez klubovima i preti mu da će svima reći da je njegova ćerka ukoliko im finansijski ne pomogne. Ipak, ni to nije potrajalo dugo jer on sa bendom odlazi na turneju i ubrzo posle toga umire od kancera pluća. Kasnije, kada je postala slavna, posvetila mu je čuvenu pesmu Neobično voće. Budući da više nisu imali novca za stan, Bili i njena majka dobile su rok – ukoliko do ujutru ne plate kiriju, lete na ulicu. Te večeri ona je lutala mračnim ulicama i tražila bilo kakav posao. Ušla je u lokal Poda Džerija i zamolila gazdu za audiciju.
- Ponavljala sam jedina dva plesna koraka koja sam znala. Pijanista me je gledao sažaljivo, hteli su da me izbace napolje, a ja sam preklinjala da mi daju bilo kakav posao. Čovek koji je svirao klavir konačno se smilovao i upitao me da li umem da pevam – pričala je Bili koja je otkrila da je tako zapravo počela njena muzička karijera.
NUMERA ZA BAKŠIŠ
Iako nikada nije vežbala pevanje, ubrzo je postala deo džez scene. Išla je od kluba do kluba i pevala za bakšiš. Nekada je to bilo uz pratnju klavira, a nekada je pevala uz razne bendove. U osamnaestoj godini, kada je stekla elementarno muzičko iskustvo, primetio ju je lovac na talente Džon Hamond. On joj je omogućio da snimi prve ploče, ali uspeh dolazi tek kasnih tridesetih. Njena karijera kreće uzlaznom putanjom 1935. godine, kada snima velike hitove kao što su What a Little Moonlight Can Do i Miss Brown to You. Ove pesme obezbedile su joj ugovor sa muzičkom kompanijom Kolumbija i do 1942. snimila je nekoliko numera koje imaju neprocenjivu važnost za džez muziku: Billie's Blues, Tell me More, Everything Happens for the Best, Our Love is Different, Long Gone Blues. U to vreme počinje da živi sa saksofonistom Lesterom Jangom koji joj daje umetničko ime Ledi Dej. Njen profesionalni nadimak Bili Holidej uzet je od imena Bili Dav, glumice kojoj se divila, i prezimena Klarensa Holideja, njenog oca. U početku ga je izgovarala Halidej, kako bi se distancirala od oca koji ih je napustio, da bi ga kasnije promenila u Holidej. Pridružila se čuvenom orkestru Artija Šoa i bila je jedna od prvih crnih pevačica koje su nastupale sa belačkim orkestrom. Međutim, bila je prinuđena da trpi brojne rasističke uvrede promotera, morala je da ulazi na zadnja vrata u otmene hotele u kojima je nastupala, a jednom joj je čak bilo zabranjeno da uđe u lift sa članovima svog orkestra. Kada to više nije mogla da izdrži, počela je da nastupa solistički. Jedna od novih numera koje je unela u svoj repertoar bila je potresna pesma o rasizmu i linčovanju crnaca na američkom jugu – Strange Fruit. Pesma je postala hit 1939. godine, uprkos tome što joj je zabranjeno emitovanje na mnogim radio-stanicama. Mnogi je smatraju početkom pokreta za građanska prava crnaca u Americi. Za Bili ova pesma imala je posebno značenje – njen otac umro je pošto mu je u bolnicama zbog boje kože uskraćeno lečenje od raka pluća. Ugovor sa kompanijom Decca records potpisala je 1944. godine kada je snimila numeru Lover Man, koja je posebno za nju napisana, a govori o ženi koja nikada nije osetila ljubav i koja uporno traga za pravim čovekom. Ova pesma oborila je sve rekorde slušanosti i postala je jedan od njenih najvećih hitova. Nastavila je da radi za ovu muzičku kuću sve do 1950. godine, sarađivala je sa Djukom Elingtonom i Kauntom Bejsijem, a snimila je i dva dueta sa Lujom Armstrongom.
Iako nikada nije vežbala pevanje, ubrzo je postala deo džez scene. Išla je od kluba do kluba i pevala za bakšiš. Nekada je to bilo uz pratnju klavira, a nekada je pevala uz razne bendove. U osamnaestoj godini, kada je stekla elementarno muzičko iskustvo, primetio ju je lovac na talente Džon Hamond. On joj je omogućio da snimi prve ploče, ali uspeh dolazi tek kasnih tridesetih. Njena karijera kreće uzlaznom putanjom 1935. godine, kada snima velike hitove kao što su What a Little Moonlight Can Do i Miss Brown to You. Ove pesme obezbedile su joj ugovor sa muzičkom kompanijom Kolumbija i do 1942. snimila je nekoliko numera koje imaju neprocenjivu važnost za džez muziku: Billie's Blues, Tell me More, Everything Happens for the Best, Our Love is Different, Long Gone Blues. U to vreme počinje da živi sa saksofonistom Lesterom Jangom koji joj daje umetničko ime Ledi Dej. Njen profesionalni nadimak Bili Holidej uzet je od imena Bili Dav, glumice kojoj se divila, i prezimena Klarensa Holideja, njenog oca. U početku ga je izgovarala Halidej, kako bi se distancirala od oca koji ih je napustio, da bi ga kasnije promenila u Holidej. Pridružila se čuvenom orkestru Artija Šoa i bila je jedna od prvih crnih pevačica koje su nastupale sa belačkim orkestrom. Međutim, bila je prinuđena da trpi brojne rasističke uvrede promotera, morala je da ulazi na zadnja vrata u otmene hotele u kojima je nastupala, a jednom joj je čak bilo zabranjeno da uđe u lift sa članovima svog orkestra. Kada to više nije mogla da izdrži, počela je da nastupa solistički. Jedna od novih numera koje je unela u svoj repertoar bila je potresna pesma o rasizmu i linčovanju crnaca na američkom jugu – Strange Fruit. Pesma je postala hit 1939. godine, uprkos tome što joj je zabranjeno emitovanje na mnogim radio-stanicama. Mnogi je smatraju početkom pokreta za građanska prava crnaca u Americi. Za Bili ova pesma imala je posebno značenje – njen otac umro je pošto mu je u bolnicama zbog boje kože uskraćeno lečenje od raka pluća. Ugovor sa kompanijom Decca records potpisala je 1944. godine kada je snimila numeru Lover Man, koja je posebno za nju napisana, a govori o ženi koja nikada nije osetila ljubav i koja uporno traga za pravim čovekom. Ova pesma oborila je sve rekorde slušanosti i postala je jedan od njenih najvećih hitova. Nastavila je da radi za ovu muzičku kuću sve do 1950. godine, sarađivala je sa Djukom Elingtonom i Kauntom Bejsijem, a snimila je i dva dueta sa Lujom Armstrongom.
U PAKLU DROGE I NASILJA
Njen ljubavni život bio je nesrećan, dobrim delom i zbog pevačicinih autodestruktivnih težnji. Jedna od malobrojnih dobrih veza koje je imala bila je ona sa Orsonom Velsom, tada mladim i perspektivnim režiserom, a završila se zbog rasističkih pretnji koje su njih dvoje primali. Neprekidno se zaljubljivala u pogrešne muškarce koji su je tukli, varali i iskorišćavali. Ova iskustva izražavala je u pesmama poput My Man i Don’t Explain, za koju je sama napisala tekst. Njen prvi muž Džimi Monro bio je sitna varalica i naveo ju je da počne da puši opijum. Iako je bila u braku, upustila se u vezu sa trubačem Džoom Gajem, koji je bio i njen diler droge. Od Džimija se razvela 1947, ali rastala se i od Gaja koji ju je navukao na heroin. Njena zavisnost od narkotika pogoršala se posle majčine smrti 1945. godine, kada je bol pokušavala da olakša alkoholom i opijatima. Dve godine kasnije uhapšena je zbog posedovanja droge i osuđena na dvadeset četiri meseca zatvora, a polovinu kazne provela je u ćeliji.
- Cela ta stvar zvala se Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej. Jednostavno, tako sam se osećala – navodi se u njenoj biografiji. Izjasnila se krivom i bila je osuđena na zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru Alderson, u zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da neće otpevati nijednu notu dok bude tamo. Godinu dana kasnije puštena je zbog dobrog vladanja i kada je stigla kući, svi dragi ljudi bili su tu da joj požele dobrodošlicu. Njen menadžer mislio je da je ovo savršen trenutak za nastup u Karnegi holu, ali Bili je oklevala jer je mislila da je ljudi neće ponovo prihvatiti. Na kraju je ipak pristala i 27. marta 1948. godine koncert u Karnegi holu bio je pun pogodak.
Njen ljubavni život bio je nesrećan, dobrim delom i zbog pevačicinih autodestruktivnih težnji. Jedna od malobrojnih dobrih veza koje je imala bila je ona sa Orsonom Velsom, tada mladim i perspektivnim režiserom, a završila se zbog rasističkih pretnji koje su njih dvoje primali. Neprekidno se zaljubljivala u pogrešne muškarce koji su je tukli, varali i iskorišćavali. Ova iskustva izražavala je u pesmama poput My Man i Don’t Explain, za koju je sama napisala tekst. Njen prvi muž Džimi Monro bio je sitna varalica i naveo ju je da počne da puši opijum. Iako je bila u braku, upustila se u vezu sa trubačem Džoom Gajem, koji je bio i njen diler droge. Od Džimija se razvela 1947, ali rastala se i od Gaja koji ju je navukao na heroin. Njena zavisnost od narkotika pogoršala se posle majčine smrti 1945. godine, kada je bol pokušavala da olakša alkoholom i opijatima. Dve godine kasnije uhapšena je zbog posedovanja droge i osuđena na dvadeset četiri meseca zatvora, a polovinu kazne provela je u ćeliji.
- Cela ta stvar zvala se Sjedinjene Američke Države protiv Bili Holidej. Jednostavno, tako sam se osećala – navodi se u njenoj biografiji. Izjasnila se krivom i bila je osuđena na zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru Alderson, u zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da neće otpevati nijednu notu dok bude tamo. Godinu dana kasnije puštena je zbog dobrog vladanja i kada je stigla kući, svi dragi ljudi bili su tu da joj požele dobrodošlicu. Njen menadžer mislio je da je ovo savršen trenutak za nastup u Karnegi holu, ali Bili je oklevala jer je mislila da je ljudi neće ponovo prihvatiti. Na kraju je ipak pristala i 27. marta 1948. godine koncert u Karnegi holu bio je pun pogodak.
DAMA PEVA BLUZ
Retko kad se govori o tome da je Bili Holidej bila biseksualna. Danas se zna da je unajmljivala prostitutke, a bilo je i raznih priča o vezama sa poznatim ženama tog vremena, od kojih je najuverljivija ona o aferi sa Talulom Benkhed. Sredinom 1952. udaje se za Luisa Mekeja, mafijaša i dilera droge. On je, kao i mnogi pre njega, bio nasilan, ali je pokušao da je odvikne od narkotika. Međutim, problemi sa drogom samo su se nastavljali, zdravlje joj je znatno pogoršalo, što je uticalo i na njen glas koji je postajao sve grublji. Naime, kada je počela da se bavi muzikom, kritičari su njen vokal opisivali kao poletan i dečji.
Retko kad se govori o tome da je Bili Holidej bila biseksualna. Danas se zna da je unajmljivala prostitutke, a bilo je i raznih priča o vezama sa poznatim ženama tog vremena, od kojih je najuverljivija ona o aferi sa Talulom Benkhed. Sredinom 1952. udaje se za Luisa Mekeja, mafijaša i dilera droge. On je, kao i mnogi pre njega, bio nasilan, ali je pokušao da je odvikne od narkotika. Međutim, problemi sa drogom samo su se nastavljali, zdravlje joj je znatno pogoršalo, što je uticalo i na njen glas koji je postajao sve grublji. Naime, kada je počela da se bavi muzikom, kritičari su njen vokal opisivali kao poletan i dečji.
Međutim, godine teškog života ostavile su posledice, a na kasnijim snimcima njen glas postao je hrapav i napukao, ali je i dalje svojim emotivnim interpretacijama oduševljavala slušaoce. Ovo se može čuti i na njenim poslednjim snimcima za album Lady in Satin iz 1958. godine. Poslednji nastup imala je 25. maja 1959. godine u Njujorku, a ubrzo posle toga završila je u bolnici zbog problema sa jetrom i srcem. Policajci su non-stop bili ispred njene sobe jer je ponovo uhapšena zbog posedovanja narkotika. Bila je toliki zavisnik da su organi reda morali da joj oduzimaju drogu dok se borila za život. Tako je bilo sve dok nije umrla od ciroze jetre 17. jula 1959. u 44. godini. Njen imetak u tom trenutku iznosio je 750 dolara i 70 centi. Više od tri hiljade ljudi, među kojima su bili i mnogi velikani džeza, došlo je na sahranu da odaju poslednju počast Ledi Dej. Njen uticaj na druge izvođače bio je izuzetno veliki, a Dženis Džoplin i Nina Simon imale su elemente njene muzike u svojim pesmama. Dajana Ros je 1972. nominovana za Oskara za ulogu ove pevačice u biografskom filmu Lady Sings the Blues, a Bili Holidej posmrtno je primljena u Rokenrol kuću slavnih 2000. godine
